DEMONKRATIJA ĆE VAM DOĆI GLAVE

Intervju: Jevrem Obrenović

Neočekivano, kao nezvani gost 48. Čivijade, u Šapcu se pojavio gospodar Jevrem Obrenović, čovek koji je od Šapca napravio moderan grad, bio njegov prvi i najznačajniji namesnik. Tek kad je od Šapca napravio evropsku varoš, Jevrem je otišao da bude namesnik i u Valjevu, potom i u Beogradu, gde je primenio sve ono dobro što je dao Šapcu. I zbog toga je Šabac – prva varoš Srbije. Da li je gospodar Jevrem poslednji put među Šapčanima zaključite sami iz ovog razgovora.

Kako ste stigli u Šabac?

Autoputem, preko Srema, u čezama sa dizel motorom.

Šta ste zanimljivo uočili tokom puta?

Ima mnogo mehana, ali nema gostiju; ima mnogo vozila, samo su vozači nekako tužni i umorni; na ulazu u Šabac stoji neka neugledna tabla kao da se ulazi u selo a ne u prvu varoš Srbije…

Gde ćete odsesti?

Snaći ću se, jer vidim da mi je konak srušen, valjda je smetao novim vizionarima.

Prepoznajete li Šabac?

Ostavio sam široke ulice, a sad su nekako uže, parkiranih fijakera ima vazda i sve deluje prilično pretesno.

Da li ste sreli nekog poznatog?

Vala nikog, sve neki polusvet hoda i to nesigurno. Govore nekim čudnim akcentom, kao da njaču, ne menjaju u padežu prezimena, pa kažu, recimo: u ulici vojvode Mišić! Sretnem praunuka jednog mog prijatelja koji mi kaže da gradski svet više i ne izlazi iz kuća sem ako ne mora do bolnice ili groblja. Bolnica je doduše skoro kao u moje vreme, a groblja prilično oronula.

Da li Vam je neko pokazao mesto gde će biti Vaš spomenik?

Jeste. Samo se ne zna kad će biti podignut. Valjda ne mogu da se dogovore hoće li me raditi u bronzi ili kamenu.

Šta biste Vi voleli?

Bolje u kamenu, jer doći će opet neki ratni zijan pa bi bronzu mogli po običaju da pretope u topove.

Da li ste pitali ikog za sudbinu onog „prvog klavira“?

Znam da ga nema, a da su posle toliko vremena u grad stigla samo dva nova, od čega je jedan zazidan!

Da li su ispoštovana pravila iz prvog urbanističkog plana koji ste uradili?

Vidim da cvetaju kružni tokovi, na nekima jedva čeze možeš normalno da proteraš, ali to je valjda moderno. Ja postavih ulice u krst radi lakšeg kretanja vozila, ali ovi potonji počeše da prave neke čudne, nove uličice…

Da li ste upoznali kolegu gradonačelnika?

Pitao sam za njegovo zdravlje. Svratio sam da ga obiđem ali mi rekoše da je promenio kvartir – jedni kažu da se arhivirao, drugi da se mnogo znojio na poslu jer nije imao er kondišn, mada ne znam šta je to. Neka ledara, koliko sam razumeo. Potražiću ga, možda naučim i nešto novo.

Na šta mislite?

Pa taj marketing, pa mediji… Stalno imaš nešto važno da kažeš, da pokažeš, da najaviš, obećaš… To ja nikako nisam uvedžbao za mog namesništva. Nego ti ja nešto napravim, ljudi to vide, provere i onda pričaju ostalima. Eh, što ja nisam imao medije i taj marketing – pa ja bih obećao takve stvari da bi već u moje vreme Šabac videli kao Beč.

U Vaše vreme nije bilo političklih partija, demokratije, izbora… Kako biste se danas snašli?

Čuo sam da je moderno u politici biti bitanga, hohštapler, da je tako lako prodati veru za večeru. U moje vreme se za takvo ponašanje lako gubila čast, ali bogme i glava. Ta demonkratija će i vama doći glave!

Kad i kako planirate da se vratite na onaj svet?

Pa ne bih dugo da se nadahnjujem ovim što gledam, zabole me ruka od krštenja. Nameravao sam da se vratim lađom, ali mi rekoše da luka nešto ne fercera. Pa ću opet nebeskim čezama.

Hoćete li opet dolaziti?

Možda, ako me se sete za podizanje spomenika. Ali kako ide – biće ovo poslednji put.

“ČIVIJA” 2016.

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.