DA LI PROTESTI POMAŽU VUČIĆU?

Piše: Milan Bečejić

Kad sam pogledao bizarni promotivni spot naprednih radikala za „najveći skup u poslednjih 50 godina“ (izračunao lično Aca Broz), u kojem igraju Darko Glišić, predsednik IO SNS-a (jedno vreme tutor šabačkih naprednjaka), pitoreskna faca sa Uba i jedna lepuškasta snaša kojoj je pozajmljen glas – shvatio sam da je đavo odneo šalu, te da su napredni radikali spremni na sve. Njih dvoje kao spremaju brdo sendviča da nahrane pristalice prisilno privedene iz cele zemlje, pod pretnjom koja se zove – “budućnost Srbije”. Baš vickasto od kreativnih naprednih radikala! Na šta bi Frojd lakonski primetio: „Prvi znak gluposti je kompletno odsustvo stida.“

Ako su ovi jahači apokalipse spremni na sve, da li je i vesela opozicija spremna na sve? Možda i jeste, samo ne ume da artikuliše šta bi to „sve“ trebalo da bude. Otuda se, sve češće, čini da opozicioni lideri, (zlo)upotrebljavajući samoniklu energiju građanskih protesta, zapravo, hrane našeg Luja XIV i idu mu naruku, što ovaj beslovesno koristi surovo rabeći svoje đubroide i TV kretenoide.

I svi smo i dalje u vrzinom kolu kom se ne vidi kraj. Naš doktor demagogije i frazeologije svakodnevno čika neistomišljenike da mu izađu na izborni megdan, čime tobož pokazuje kako ih se ne boji i tako kuraži svoje sendvičare. Ali zapadni nalogodavci mu ne dozvoljavaju vanredne izbore dok ne okonča kosovsku sagu, od čega ovaj beži ko đavo od krsta stalno smišljajući nove planove i prepreke da ih realizuje – do sopstvene gluposti Da je mudar, on je to trebalo da okonča još prošle godine (u roku koji mu je inače zadat), kad je bio mnogo jači i kad nije bilo protesta. Sad ga još kako muči ova rastuća građanska neposlušnost, od koje se ježi i beži, a da bi je bagatelisao, uporno proteste vezuje za nekoliko opozicionih lidera. Sa Zapada mu je stigao jasan hatišerif da ne sme brutalno da guši proteste dokle god su mirni. Zato on svakosatno provocira i izaziva, vređa i podstiče sukob, računajući na nestrpljenje opozicije, pa da zavede policijski red. Ili bar da konfrontira narod sa svojim pretorijancima. Pa da u „miru“, kakvim ga on doživljava, skine s vrata kosovsku omču i od Zapada dobije novu dozu podrške.
Otuda, kad bi opozicija imala više pameti nego sujete, povukla bi se sa svih protesta i otišla u privremenu ilegalu, odakle se, dokazano kroz istoriju i geografiju, najbolje dejstvovalo u svim fašistoidnim diktaturama. I tako energiju građanskih protesta prepustila onima koje je na ulice izvelo nezadovoljstvo, siromaštvo i otpor autentičnim budalama koje godinama pokušavaju da ih pretvore u stado.

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.