JEREMIĆEV DEBAKL – PETROVIĆEVA PENZIJA

“Uglomer”

Piše: Milan Bečejić

Rezultati minulih predsedničkih izbora imaju i određene sekundarne reperkusije koje nisu bile u preteranoj žiži političkih analiza. Prvo, vrlo skroman učinak kandidata koji nisu oveštali dugogodišnji politički radnici (Janković, Obradović pa i Jeremić i Radulović), izuzimajući pitoresknu pojavu Luke Maksimovića Belog kao paradigme zainaćenog dela Srbije, te potpuni fijasko političkih dinosaurusa – Šešelja i Čanka.

Međutim, postoji i treći, za sada malo vidljiv sloj ovih izbora – krah onih praistorijskih političara koji su dali podršku pojedinim kandidatima – Dragan Šutanovac, Zoran Živković, Dušan Petrović… Opšti je utisak da bi njihovi puleni mnogo bolje prošli bez ovakve „podrške“.

I dok su Šutanovac i Živković još i nekako opstali na rubu potonuća, pre svega zahvaljujući platformi u vidu patrljaka dobrih uspomena na Demokratsku stranku, njihov nekadašnji partijski kolega Dušan Petrović je porinuo do dna. Samo desetak dana uoči izbora samouvereno je izjavio: „Vuk Jeremić će ući u drugi krug predsedničkih izbora i nema te izlaznosti koja će tada spasti Aleksandra Vučića.“ A da bi, valjda, ispao politički pametan, naglasio je: „Za tako nešto treba sprečiti krađu izbora.“

Ovakav Petrovićev politički dilentatizam mogao je biti iznenađenje samo za one koji ga slabo poznaju. Prvo, o kakvoj krađi može biti reč u ovako ubedljivoj pobedi? Pa, sumnje u krađu mogu biti samo pri tesnom rezultatu, gde o nečijoj prevazi odlučuju procenti. Reklo bi se da je Petrovićeva opaska o krađi trebalo da posluži samo kao jeftin alibi u slučaju Jeremićevog neuspeha, ali nije o tome reč. Petrović je zaista poverovao da Jeremić ima neke ozbiljne šanse. Jer, da nije tako, ne bi sve poluge lokalne vlasti u Šapcu upregao u podršku Jeremiću – od svojih stranačkih aktivista do medija. Prelazeći granicu političke korektnosti i dobrog ukusa.

Otkud Jeremić kao Petrovićev izbor, u situaciji kad je prošle godine do još jednog poslaničkog mandata došao sa liste Demokratske stranke koja je stala iza Jankovića, što je sramno i politički i ljudski? Pre svega, valja podsetiti na prošlogodišnju Petrovićevu ideju da za predsedničkog kandidata isturi Nebojšu Zelenovića, od čega su ga teškom mukom odgovorili preostali malobrojni prijatelji iz njegovog najbližeg okruženja, videvši u toj sumanutoj nakani i sopstveni fijasko. Drugo, Petrović u vreme „žutog“ carstva i nije bio u nekoj posebnoj ljubavi s Jeremićem i jedino servilnost prema Borisu Tadiću nije dovela do ozbiljnijeg sukoba njih dvojice. Ipak, Jeremić je u kampanju ušao sa mnogo novca i, ne računajući Vučića, bio kandidat sa najozbiljnijim finansijskim resursima. Ostaće tajna da li je i koliko sam Petrović svoju podršku potkovao i finansijskim udelom i da li je zaista bilo istine u tome da se u besramnom davanju novca iz lokalnog budžeta nekim centralnim medijima u Beogradu, a na ime nazovi medijskih projekata, krila i finansijska podrška Jeremiću, zbog čega je vlast u Šapcu javno prozivana. Tek, Petrović je, po ko zna koji put u svojoj političkoj karijeri, napravio pogrešnu procenu, pa ni uz toliku lokalnu podršku Jeremić nije mogao da postigne više od 14 odsto podrške, što je skoro četiri puta manje nego što je Vučić osvojio u Šapcu.

Utisak je da bi Jeremić u Šapcu mnogo bolje prošao da iza sebe nije imao senku Dušana Petrovića i njegovih marioneta. Šta reći o još jednoj Petrovićevoj propaloj političkoj investiciji i promašaju? Čovek je, poput Šešelja, prezreo za političku penziju i to, očito, nije jasno samo njemu. Toga su svesni čak i njegovi najodaniji saradnici, samo što ih uspomene na njegovu nekadašnju „moć“ drže u iracionalnom strahu da mu to i kažu. To što će s njim uskoro i potonuti i nije neka šteta, ali je ozbiljan problem što su građani Šapca postali taoci ovog posrnulog političkog dinosaurusa.

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.