KO TEBE KVADRATOM TI NJEGA FUNKCIJAMA

Hronika La Roša (2)

Piše: Milan Bečejić

Već godinu dana se građani La Roša, naviknuti da im mediji kroje dane i mišljenje,  pitaju zašto na javnoj sceni nema njihovog velikog umetnika Žana Odera. Dobronamerni su bili ubeđeni da je on i dalje sveprisutan, samo ga skromnost sputava da se eksponira; da se i dalje kao član Gradskog veća pita za svaki potez iz domena kulture u La Rošu i da su tolika izdvajanja iz budžeta za kulturu (najveća u državi) njegova zasluga; da se intenzivno priprema za mesto gradonačelnika i preuzme ulogu Kloda Verta čim ovaj ode za narodnog poslanika ili u zatvor…

Zlonamerni su uvek zlonamerni: te provaljene su Žanove finansijske malverzacije; te Pjer Frod je poverovao u tračeve; te Žan se potpuno preselio u Pariz; te da se slizao s Makronovom strankom na vlasti i da radi sliku Makrona u natprirodnoj veličini; te da je u vezi s korzikanskim kolegom čiju je umetničku instalaciju u vidu čiode naguzio nasred La Roša…

Bilo kako bilo, La Roš više nije bio isti bez Žana Odera. Mnogi bi odšetali do zgrade lokalnog suda i sa setom, satima, posmatrali Žanov nesvakidašnji mural. Dobronamerni su u toj ispeglanoj Rubikovoj kocki pokušavali da uhvate umetnikovu sugestiju o promenama i, da ne ispadnu gupi, objašnjavali simboliku Žanove vizije kukajući međusobno kako su promene zaista potrebne. Upućeniji u

umetnost bi zadivljneo šaputali: “Oseća boje kao Velaskez…”

Zlonamernima uvek nedostaje vizionarstvo. Žarili su društvene mreže pričom kako je Žan za taj mural potrošio 102 tone boje! Retke Žanove pristalice su ih optužili da lažu i manipulišu, a ovi bi im nabili na nos tekst iz najstarijeg francuskog dnevnika “La Politique de corbeille” gde je zaista pisalo 102 tone. Uglavnom, priča se otela kontroli.  Jedan od komentara je bio surov: “Utrošeno 102 tone boje (deset vagona) za mural površine nekih 200 kvadratnih metara? Vau, što bi rekla dečurlija. Za ljubitelje trivijalnosti informacija: sa 102 tone farbe može dvaput da se ofarba Ajfelova kula. Da li je to laroška šala – imitiranje Barona Minhauzena ili krivično delo utaje poreza preko stostruko naduvanog računa sponzorisanja umetnosti?”

Bio je to zaista neprimeren i maliciozan komentar, s materijalnom greškom – nije reč o 200, već o 210 kvm. Naravno sve je dobilo dimenziju apsurda. U raspravu se uključio i jedan moler objasnivši da je bitno znati da kvalitetan valjak tokom upotrebe i pranjem ne gubi svoju formu. “Valjak sa kratkom dlakom ( između 6 i 9 mm ) se upotrebljava za ravne površine, dok se valjak sa dugom dlakom ( 12-25 mm ) koristi za neravne površine.” E, sad, da li je mazao četkom ili valjkom?  Možda je tajna u samoj boji? Na to je jedan tehnolog zapisao: “Obične fasadne boje su bazirane na akrilnim smolama i pigmentima visokih performansi koje mogu da se koriste kako za nove tako i za već farbane površine. One su velike otpornosti i 1 litar može da pokrije 16m2. Vreme sušenja je od 3 do 5 sati. Najbolje je da se koristi valjak kako bi površina bila kompletno glatka.”

Gradonačelnik Vert je bio očajan. Opozicija mu je pretila zatvorom. Hteo je da premala sporni mural uz ispriku da će tako ostvariti umetnikovu viziju promena, ali mu svemoćni Frod nije dozvolio, likujući što ovaj ružnjikavi beleg ostaje na zgradi u koju kao prosečan pravnik nikako nije mogao da se zaposli.

Sam Žan Oder je bio bezbrižan. Sve dok mu se jedne pariske noći nije u san uvukao

Gerhard Rihter, slikar iz Drezdena, blagopočivši od početka devedesetih, i zatražio honorar za sporni mural u La Rošu: “Dečko, to se zove plagijat. Platićeš, ovako ili onako – pre ili kasnije!” Žan se probudio orošen pikselima znoja. Natočio je dupli konjak i pozvao Pjera Froda: “Oslikaću za vikend sobu vaše tašte, tona boja će mi biti dovoljna…”

 

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.