PARIZ: PONIŽEN VUČIĆ – PONIŽENA SRBIJA

Piše: Milan Bečejić

Veliku pobedu saveznika u Prvom svetskom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila. Prema proceni delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Versaju, ratna šteta Srbije iznosila je od 7 do 10 milijardi zlatnih franaka (po cenama iz 1914), a to je bila polovina njene tadašnje ukupne nacionalne imovine. Istovremeno, što je mnogo tragičnije, Srbija je u ratu izgubila više od 28 odsto stanovnika (1.247.435 ljudi), odnosno 62 odsto muškog radnog stanovništva (53 odsto poginulih i devet odsto trajnih invalida) između 18 i 55 godina. 

“Pljačkanje i maltretiranje Srba vršeno je na svim teritorijama na kojima su bili naseljeni. Samo u Banatu i Bačkoj opljačkano je oko 6.000 srpskih porodica koje su zbog terora bile prinuđene da izbegnu. Austrijanci i Nemci u Srbiji rekviriraju nađene zalihe bakra, mesinga, nikla, cinka, vune, kože, zatim žita, brašna, vina, rakije, soli, stoke, petroleja, itd. Okupaciona vlast zavodi drakonske represivne mere i vrši deportacije i uzimanje talaca. Tako, na primer, u maju 1917. u logorima Austrougarske nalazilo se oko 40.000 ljudi.

Posebno su stradali žitelji Šapca i Mačve. Stanovništvo Šapca je prepolovljeno, zbog čega je grad prozvan “Srpski Verden”. Evo kako je to stradanje video pisac Džon Rid, američki dopisnik iz Srbije:

“Šabac je bio bogat i važan grad, metropola najbogatije oblasti u Srbiji, Mačve, i središte velike trgovine voćem, vunom i svilom. Imao je 2.500 kuća. Neke su uništili topovi; dvostruko toliko bilo je namerno spaljeno, a u sve je bilo provaljeno i opljačkane su. Čovek je mogao kilometrima da hoda – svaka je kuća bila poharana. Osvajači su uzeli platna od lana, slike, dečje igračke i nameštaj – a ono što je bilo previše teško i nezgrapno da bi se ponelo, oni su uništili sekirama. Svoje konje su smestili u spavaćim sobama otmenih kuća. U privatnim biblotekama sve su knjige bile razbacane po podu u prljavštini, pažljivo pokidane iz svojih korica. Nisu ovako postupili samo sa nekim kućama – već sa svakom kućom! Bilo je užasno ovo videte”, zapisao je Džon Rid.

Jedan vek posle, u Parizu je paradno obeležena tragedeija Velikog rata. Sa kakvim odnosom prema Srbiji, nekad značajnom savezniku koji je izvojevao i dve prve, najvažnije pobede koje se izučavaju na svim važnijim vojnim akademijama u svetu (Cer i Kolubara)?

U pariskoj katedrali Notr Dam, među zastavama više od 20-ak država našla se i zastava „nepostojeće” države Kosovo. Zvanična Srbija na to nije reagovala, čak ni najblažom diplomatskom notom. Zažmurila je zapušenih ušiju na ovo poniženje!

Kao da ta savremena poruka Srbiji, ko je i šta je danas, nije bila dovoljna, pa je predsednik Vučić izmešten iz kruga uglednih zvanica i smešten preko puta njih, među ostale, da ih odatle čežnjivo posmatra. Tako je mogao videti i Hašima Tačija u redu odmah iza Putina, istog onog Putina za kojeg poslušnički mediji i sam Vučić uporno trube da je veliki prijatelj Srbije i njenog predsednika.

Tužno je i zabrinjavajuće da je Aleksandar Vučić mirno pristao na ovo ponižavanje. A da ga je zabolelo, moglo se zaključiti po njegovim potonjim izjavama plasiranim za domaću upotrebu, među kojima je i ona kako se sreo s Trampom koji ga je prepoznao kao “predstavnika hrabrog naroda”. Istina je da se Tramp samo funkcionalno pojavio i zadržao na ovoj svetkovini, usput se pozdravivši s Putinom.

Retoričko pitanje: da li je odnos prema Vučiću i faktički odnos prema Srbiji?

Koliko je on sam definisao svoj status prethodnim odnosom prema ulozi i stradanjima Srba u Velikom ratu? Da podsetim – obeležavanju stogodišnjice oslobođenja Prokuplja i otkrivanju spomenika legendarnom Gvozdenom puku, umesto njega je prisustvovala predsednica Vlade Ana Brnabić! Predsedniku Srbije bilo je bitnije otvaranje “Lidla”…

 

Fotografije: The Guardian, Le Petit Journal, arhiva

 

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.