PRVI DOKTOR DEMAGOGIJE

Piše: Milan Bečejić

Karikatura:  Milenko Kosanović (Beogradski glas)

Srbija je dobila prvog doktora demagogije. Na sednici GO svoje stranke Aleksandar Vučić je uspešno odbranio doktorski rad na temu „Strah i demagogija kao sredstvo vladavine“. Blistavi student prava (koji btw ne zna funkciju okruglog pečata!) nadmašio je sebe u: a) sejanju straha među odanim podanicima stranke i b) do sada najfrekventnijoj upotrebi imenice – „narod“. „Neću nikad više da vidim ograde. Možete da stavite ogradu, ali onda svi iza ograde, a ne da vi stavite ogradu a funkcioneri ispred nje. Pa onda ’valentino’ tašnice, pa ’šanel’ tašnice. Ma neću, bre, da vidim te tašne, hoću da vidim narod.“

„Moja molba za vas je da razgovarate sa ljudima. Nemojte da obmanjujete narod, govorite mu istinu. Nemojte se svađati međusobno. Izgubili ste više energije u međusobnim svađama nego što ste upotrebili da odgovorite našim protivnicima.“

Šta je sve smešteno samo u ovom citatu? Prvo, on nikada ne moli slabije od sebe, pogotovo ne u stranci. Drugo, sugestija svom stadu da „ne obmanjuje narod“ jeste refleksija svih njegovih obmana koje bi sad da prebaci na ljude iz stranke. Treće, sâm je sa istinom raskrstio odavno, pa nalog za prenošenje „njegove istine“ (za napredne radikale druga ne sme da postoji) jeste potpuna kontradikcija i produbljivanje obmana koje im lider spočitava. Četvrto, zahtev da se ne svađaju međusobno potvrda je dubokog raskola i podvojenosti unutar stranke, pa je hvalisanje brojnošću i snagom SNS-a isprazno sokoljenje i podsticaj homogenizaciji. Peto, ukazivanje na nemoć da se odgovara protivnicima jeste podsvesni i porazan rezultat Vučićeve introspekcije u višegodišnjoj praksi izbegavanja sučeljavanja s tim istim političkim protivnicima. A kad se on plaši, pa kud će u duele ta poluobrazovana i nemušta svetina koju je okupio?!

Rekao bi ovaj narod: čoveče, zasviraj i za pojas zadeni, jer to više ni pas s maslom ne može progutati. Ali najgore je što ovaj lider u pokušaju, koji je najdalje dobacio do vođe jedne navijačke bulumente, duboko veruje u to što priča i što mu katkad, samo u tragovima, do pameti dospeva da to „svakosatno klepetanje“ postaje sve neubedljivije. Došlo je do prezasićenja. Jedino što mu još preostaje jeste rasejavanje straha. Među svojima – najavom čistki, podmlađivanjem stranačkih funkcionera, preispitivanjem rada i učinka stranačkih rukovodilaca… Međ narodom – mogućim ratom protiv Albanaca (na šta se deo ratobornih Srba pali), ali i protiv zapadne alijanse (od čega ti ratoborci imaju zort). Pa gde se i u kolikoj meri strah zapati. Uglavnom, on računa makar na neizvesnost kojom još neko vreme može uspešno da manipuliše. Dok Ujka Sem, koji mu je i dao mandat, ne kaže: dosta je bilo!

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.