ŠAPČANIMA OD JEREMIĆA NI “HVALA”

Uglomer

Piše: Milan Bečejić

Trebalo je da prođu dve nedelje pa da se najveći gubitnik predsedničkih izbora, Vuk Jeremić, pojavi u javnosti. Stisnuo čovek petlju i seo u neki beogradski kafić sa ženom da popije kafu. Preboleo debakl, valjda?!

Međutim, na svetlost javnosti nisu izašli oni koji su u Jeremića uložili i dušu i telo i politički kredibilitet i novac. Oni koji su od Šapca napravili njegovo najveće predizborno uporište, uostalom, oni koji su „uspeli“ da budu jedini grad gde je Jeremić bio – drugi (bio je drugi još samo u opštinama Bela Palanka, Vranjska Banja i Bujanovac). Uostalom, koji su mu ugodili da baš iz Šapca krene u kampanju. Ne samo da nisu prošetali gradom, nisu se oglasili niti jednim saopštenjem niti analizom (ne)uspeha sopstvenog opredeljenja. No, to je deo njihove političke odgovornosti i pristojnosti.

Ali, u domenu te odgovornosti i pristojnosti očekivalo se da se Jeremić bar zahvali Šapčanima, a siguran sam da je većina od 8.249 birača koji su mu dali glas to očekivala od njega. Umesto bilborda, plakata i letaka sa jednim jednostavnim – „hvala“, tu i tamo se još mogu videti bajati bilbordi kao zaostalo svedočanstvo zajedničkog izbornog fijaska. Zašto se to nije desilo? Zašto je čovek takvog obrazovanja, međunarodnog ugleda, uljudnog ponašanja… zaboravio da se zahvali onima koji su bili ubeđeni da je on onaj pravi i dali mu svoj glas?

Prvo, nije deo ovdašnjeg mentaliteta priznati poraz pa se još nekome i zahvaljivati zbog toga. Drugo, ubeđen sam, Jeremić u ove predsedničke izbore nije ušao iskreno, jer sve je mnogo više ličilo na politički projekat nego na nedvosmislen i prisan odnos s biračima. U njegovoj providnoj i prosečnoj političkoj glumi lišenoj uverljivosti videla se usiljenost, a u malokalibarskim porukama nejasan politički program i još nejasniji cilj. Treće, ne sumnjam da je u Jeremićevoj razočaranosti posebnu nijansu gneva izazavo baš Šabac, jer je pre izbora bio uveravan da će u ovom „gradu slobode“ dobiti više od 30 odsto glasova.

Možda mu je neko od onih koji su u njegovu kampanju upregli celokupnu stranačku mašineriju, aktiviste, medije i novac, lakonski pojasnio da su se malčice zaj….., ili mu nisu ništa rekli, tek „mudro“ ćutanje o debaklu prepušta se tradicionalnom kratkom pamćenju i dubokom zaboravu. Ali, taj stereotip lako može postati varka. Politčka udruga koja je ovaj put stala Jeremiću uz skuta na poslednjim lokalnim izborima je dobila podršku oko 25.000 građana Šapca, dakle, tri puta veću podršku nego što su za ove predsedničke izbore uspeli da namaknu svom kandidatu, ubeđujući ljude u svoj politički izbor. Zanimljivo je da su u tom ubeđivanju mnogo uspešniji bili u ruralnim krajevima nego u samom gradu. Kao što dobro pamti rodne i plavne godine, gradonosne štete i kasne mrazeve, srpski seljaci po tradiciji dugo pamte i političke obmane. Ko to ne razume ili gura u politički zaborav i nije za politiku. Jer, postoje male laži, velike laži i – statistika. A ona ume da bude gadan bumerang.

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.