VEŠ MAŠINA ĐAVOLOVA SPRAVA

Piše: Aleksa Neopevani (http://aleksaneopevani.blogspot.rs/)

Uobičajen razgovor između dvoje supružnika u mojoj Srbijici :

– Draga, gde su mi nove farmerke? – obraća se muž sa glavom u plakaru.

– U korpi za veš! – odgovara supruga iz dnevne sobe, sa lap-topom u krilu.

– Pa, šta sutra da obučem za posao, ove nosim sedam dana.

Možeš li da ih ubaciš u mašinu, ljubim te – ovaj uzvraća molećivim glasom.

– Dušo, Petka je pred Cveti, nisam luda danas da perem! Što mi nisi rekao juče; uvek čekaš zadnji momenat – ne skidajući pogled sa koleginicinih fotki sa letovanja.

– Ok.Ubaci ih sutra, a ove mogu izdržati još jedan dan pomirljivo će muž.

– Pobogu, sutra su Letnje Zadušnice…veliki praznik, ne pada mi na pamet. Prekosutra su Cveti, a znaš da nedeljom, inače, ne perem veš – pa, posle par trenutaka nastavi, više za sebe;

– Ne mogu da verujem…kupila je onaj kupaći koji sam ja ošacovala još pre mesec dana. Kakva guska. Ima da joj namestim takvu zvrčku na poslu, sve će da pršti.

Muž je sačeka da završi, pa pazeći da je već razdraženu dodatno ne razljuti, nastavi:

– Dobro, dobro…nosiću ove u ponedeljak, pa za utorak mi …

– Aman, čoveče, znaš li ti da posle Cveti ide Duhovski Ponedeljak, pa Duhovski Utorak. Sve crvena slova. Kako možeš da se igraš sa takvim stvarima. Nisi mi jasan uopšte. Bože, oprosti mu! Kad bi mi mama čula da sam prala veš na praznik, u top bi me stavila. – buknu kao oparena ne gledajući ga, a još uvek ne verujući da se plagijatorka sa posla usudila da obuče nešto što je ona prva videla i najavila da će pazariti.

Očajan čovek odlazi do podruma, uzima brusilicu i donosi u stan.

Pogled na „Makitinu“ alatku, ženu dovodi do ludila.

– Ti si jedan nedokazan čovek. Rekla sam ti da je danas praznik. Šta sad radiš sa tim čudom u rukama?

– Sad ništa, dušo, ali čime misliš da skinem ove farmerke u sledeću sredu!?

Nakon deset dana:

Pre definitivnog pritiskanja tastera ON, bračna saputnica uzima telefon i poziva svoju majku, preventive radi, sa već ustaljenim pitanjem:

-Mama, da l nije neki praznik danas? Htela SAM da operem veš!

– Pa, šta da ti kažem- odgovara pravoslavni „hafiz“ sa druge strane – Petka je pred Preobraženje, a znam da je meni moja mati govorila da danas ne rade oni koji nisu stigli da poseju ječam pre Pokrova Presvete Bogorodice. Ja, recimo, ne bih prala danas! Moji su uvek kasnili sa setvom zbog onog ludog komšije Milutina, jer nije dao da se prođe preko njegovog puta dok on ne obavi svoje – priseća se tašta vremena pre nego što je Gagarin očinjim vidom potvrdio da je zemlja definitivno okrugla.

– Uh, mama, dobro je da sam te nazvala. Bože me oprosti, samo što je nisam uključila – sa olakšanjem prekida vezu i spušta se u fotelju sa vidnim olakšanjem što se nije „ogrešila.

Kadionica, svećnjak i VEŠ MAŠINA su tri najveća sakralna predmeta u svakoj srpskoj kući. Naravno, ovaj poslednji pripada i kategoriji „bele tehnike“, baš kao i šporet, frižider, mikrotalasne, klima uređaji i sl., ali ispade da je samo ova volšebna naprava trn u oku blaženopočivšim velikomučenicima, stolpnicima i ostalima, u Hristu, po raznim osnovima, stradalim.

Razumeo bih da su Teodoru, Haralampiju i Prokopiju njihovo žene veš prale na dugme, pa da su im bar jednom mesečno iz creva za odvod „čupali“ tange i dečije čarape, teglili iz „Tempa“ džakove od 12 kila „Bonuksa“ sa pride gratis dve litre „Bohor“ omekšivača. Kažem ti, došlo bi i svetom čoveku muka, pa bi provukao kroz neku od alineja poslanice da se „đavola naprava“ koristi samo kad su trapave sedmice i isključivo „neboldiranim“ danima. Čisto da sačuva budžet do 1. u mesecu, a razume se i izbegne diskus herniju. Ali, nije!

Bračne saputnice ovih boldiranih i zacrvenjenih su po jordanskim plićacima, u vodi do kolena, strugale sa sukna ono što sad „Beko“ sa predpranjem na 95 °C otkuva za 3 sata „jeftine“ struje.

Pa, u čemu je onda caka, pitamo se svi, posebno ako se uzme u obzir da se sve ostale naprave iz asortimana „bele tehnike“ svakodnevno koriste bez bojazni od Božijeg gneva. Rerne peku, aspiratori usisavaju, klime i frižideri rashlađuju, a bojleri greju vodu. Misterija!

Naši stari se sećaju pouka njihovih starih da na crveno slovo ne valja „ništa na ruke i iglom“. E, sad, ako bi se ova „narodna“ dešifrovala ženskom intuicijom (muško shvatanje dela izreke koji se odnosi „na ruke“ ne bih uzimao u razmatranje) to bi podrazumevalo da se veš ne pere i ne šije. Da se razumemo, danas više niko ništa ne „štepa“ ili „firca“, ali isto tako znam, složićete se, da se ni ne naginje preko kade!

Sve u svemu, pitanje sa početka priče ću ostaviti bez odgovora i zaključka, jer sam svojom nepažnjom omogućio svojoj ženi da pročita dosadašnji deo teksta i već me čitav sat netremice posmatra.

Kaže da ne želi da propusti taj trenutak kad ću početi da gorim!

Može vam se još svideti More from author

1 Comment

  1. Laza kaže

    Bravo kao da si bio kod mene u kuci

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.