SMOG POTOPIO ŠABAC

Da li na PM česticama jasno piše čije su, odnosno, da li su iz Aksinta, Eliksira, Marinkovog dimnjaka ili Nešinog automobila… Ili?

Nedeljnik “Čivija”, piše: Sanja Bečejić

Da li je ili nije vazduh zagađen u Šapcu, šta kažu „merači“, da li se mere PM čestice ili ne, šta se meri i koje su koncentracije…? Vodila se polemika između građana, stručnjaka, institucija, aktivista, pretežno na društvenim mrežama. Da li je i kome bitno šta kažu merači, ako svako od nas neposredno oseća nepodnošljiv, rezak smrad, koji guši, tera na kašljanje, prodire kroz zatvorene prozore u naše stanove. Da li na tim PM česticama jasno piše čije su, odnosno, da li su iz Aksinta, Eliksira, Marinkovog dimnjaka ili Nešinog automobila…?

Daleko smo od idilične zimske slike jer iz odžaka se  vije gust, smrdljiv dim. Stručnjaci kažu da osim industrijskog, 30 odsto ukupnog aerozagađenja dolazi iz termoelektrana i individualnih kućnih ložišta, gde se najčešće koristi nekvalitetan ugalj, mazut, ulja, stare gume (!?) koji sagorevanjem ispuštaju toksične materije i čađ. Tako su tokom zimskih meseci više koncentracije sumpor-dioksida i čađi. Pominje se i saobraćaj kao dominantan izvor zagađenja vazduha, ugljen-monoksidom, ugljovodonikom, azotovim oksidima i ugljeničnim česticama.

Uz nepovoljne vremenske prilike, maglu, nizak vazdušni pritisak, formirao se „neproziran“ oblak smoga koji je tokom januara prekrivao Šabac danonoćno.

Odgovarajući na pitanja građana gradonačelnik Nebojša Zelenović je konstatovao:

“Zagađenje prvenstveno potiče od izduvnih gasova automobila, dimnjaka Eliksira, piritne izgoretine i neprijatnih mirisa koji se šire iz fabrike Aksinta. Loš utisak tokom zime je pojačan čađu koja izlazi iz kućnih ložišta. Tako da sveukupno slika zagađenja je dramatično gora tokom zimskog perioda”.

Možemo li i šta promeniti? Može li vazduh u Šapcu da bude čistiji i od čega to zavisi?

Zelenović je obnarodovao da je sazvao hitan sastanak svih evidentiranih zagađivača iz Istočne industrijske zone na kojem su prisustvovali predstavnici gorepomenutih fabrika, kao i Hbisa i Zorke keramike. Naložene su mere za sprečavanje daljeg zagađenja.

Gradsko veće je donelo odluku da, gde god je to moguće, Toplana omogući građanima besplatan priključak na toplovodnu mrežu, što bi automatski smanjilo broj ložišta. Nisu nam rekli procenu, koliko je to domaćinstava koja bi imala mogućnost za ovu pogodnost, kao ni da li se već neko bržebolje javio. Zdravorazumski posmatrano, taj besplatan priključak domaćinstvima bi iziskivao trošak od oko 2.000 evra. To su ulaganja u podstanicu, kotao, automatiku. Koliko građana je u mogućnosti da to sebi priušti? Uz obavezu da „grejanje“ plaća i tokom letnjih meseci. Šabačka Toplana snabdeva 7.600 stambenih jedinica i oko 550 vlasnika poslovnog prostora, ima 380 predajnih stanica i vrelovod dužine 22 kilometra.

 

Protraćen novac od ekoloških taksi

Istraživanje EC „Stanište“ pokazuje rezultate o stanju sistema finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji u periodu 2010-2018. godine. „U zaštitu životne sredine država ulaže višestruko manje nego što je potrebno. Novca ima više nego što se očekuje, ali se uveliko troše nenamenski. Sve vlasti su u proteklih 9 godina, na svim nivoima, nenamenski potrošile ukupno oko 487 miliona evra, koji su kao ekološke naknade naplaćeni od privrede i građana!“, navodi se u istraživanju EC „Stanište“.

Šta je sa gasnom distributivnom mrežom? Zbog čega se u Šapcu nije pelcovala ideja o korišćenju gasa kao osnovnog energenta u domaćinstvima? Prema podacima JP Toplana Šabac, kupaca gasa je tek 2.650 na 200 kilometara distributivne gasne mreže, iako je prvobitno mreža projektovana za oko 13.000 korisnika. Da li je razlog za to skup priključak, cena gasa, neizvesno snabdevanje koje zavisi od geopolitičkih prilika, ili nešto treće – ekonomski oslabljeno stanovništvo.

Sve u svemu, reklo bi se da tek oko polovine građana Šapca ima ekološki prihvatljivo grejanje.

Gradonačelnik Nebojša Zelenović najavio je reorganizaciju javnog saobraćaja, kako bi se i sa te strane smanjilo zagađenje. Svojevremeno je upravo gradonačelnik izneo podatak da je na području Šapca registrovano oko 50.000 automobila.

Aerozagađenje je prisutno u celoj državi što ukazuje da samo sistemska rešenja mogu promeniti vazduh u Srbiji. Mogli bismo da se ugledamo na Island, recimo, ono što nam je zajedničko je geotermalna voda, s razlikom što je oni u potpunosti koriste – kako privreda, tako i domaćinstva. Kod nas je situacija apsurdna. Prođite Mačvom zimi, videćete zadimljene odžake na kućama pored kojih se u kanalima puši termalna voda i otiče. Kada bismo koristili termalnu vodu koja je u Srbiji na oko 500 metara dubine (Islanđani povlače vodu sa dva kilometra dubine), za grejanje, disali bismo čistiji vazduh. E, tada bismo zaista mogli da govorimo o ekološki prihvatljivom životnom standardu.

 

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.