Događaji koji su obeležili kulturu grada 2018.

Pozorišna umetnost

„ISKUŠENJE“ – Scena „Maska“

Scena “Maska” u koprodukciji sa Šabačkim pozorištem, zaslužna je za pozorišni događaj godine – predstavu “Iskušenje”, po romanu “Bog, đavo i ja” Dragana Marinkovića Francuza. Reč je o drugoj adaptaciji teksta ovog rođenog Šapčanina, jer se već nekoliko godina igra i na francuskoj pozorišnoj sceni.

Filozofsko štivo “Bog, đavo i ja”, po kojem je urađena dramatizacija, donosi razmišljanja o reinkarnaciji, o tome šta je moguće uraditi u ovom ili sledećem životu. Dva lika u jednom vagonu. Putnik se budi, shvata da je sam, zatim sreće mašinovođu, koji ga obaveštava da je umro. Filozofija, fikcija, zapitanost nad smislom života i sudbinom. Biramo li svoj put ili pratimo unapred zadat scenario?

Ne pamti se da je neka predstava na šabačkoj sceni doživela stojeće ovacije! Zasluga pripada kako autoru tako i izvanrednoj glumi Anete i Ivana Tomaševića, osnivačima “Maske”. Ivan je rediteljskom umešnošću dao sebi, pogotovo Aneti, odličan prostor za vanserijsko glumačko ostvarenje svetskih razmera.

“Zanimljivo je kad držite u dobrim odnosima glumca i reditelja – da nema sukoba između njih, onda se čovek nekako snalazi i ide to. Nije lako, ali je izazovno!”, rekao je Ivan, a Aneta, u ulozi misterioznog posetioca, ili mašinovođe, koja ubedljivo navodi na razmišljanje kuda putuje naš voz, kaže: “Ovo je jedan od najinteresantnijih likova koje sam imala prilike da igram i baš mi je drago što sam se okušala i u nekom takvom. Do sad sam igrala muške uloge nekoliko puta, ali, evo, da otkrijem, ovo je uloga i muška i ženska.”

Inače, „Iskušenje“ je spaslo obraz Šabačkom pozorištu u nikad skromnijoj produkciji kakva je bila 2018. godina.

 

Književnost i publicistika

„VEČITO SADA“ – Tomislav Marinković

Nova knjiga Tomislava Marinkovića, “Večito sada”, objavljena je u izdanju “Arhipelaga”, u poznatoj pesničkoj ediciji “Element”.
Glavni urednik “Arhipelaga” Gojko Božović, o knjizi je rekao i ovo; “Pesme u ovoj knjizi polaze od povlašćenih trenutaka svakodnevice u kojima se, u smeni tamnih i svetlih principa, i u njihovom dodiru i prožimanju, ukazuju same osnove istinske egzistencije. Ti trenuci, nezavisno od toga koliko su trajali i da li se do njih dolazi postupkom melanholične evokacije ili pak lirskom deskripcijom koja nastoji da očuva nenarušivost prvobitne ekspresije, postaju večito sada pesničke uobrazilje i ljudskog iskustva. Na toj osnovi Tomislav Marinković oblikuje zaokruženu i dosledno izvedenu knjigu pesama, sa unutrašnjom pričom koja se pomalja iz pesme u pesmu i iz ciklusa u ciklus. Pažljivo istražujući stvarna i moguća iskustva, ono što se pamti i ono što se sluti, pesnik otkriva vremenske slojeve koji se stapaju u neprocenjivo i večito sada iskustva. Tako ovaj pesnik „otplaćuje još jednu ratu poeziji“.

Otplaćujući prethodne pesničke „rate”, ovaj vrsni pesnik iz Lipolista osvojio je sve najznačajnije nagrade za poeziju: Disovu, Vaska Pope, Mike Antića, Branka Miljkovića… Danas je najistaknutiji domaći pesnik čija je nesvakidašnja poezija prevdena na desetak stranih jezika.

 

Likovna umetnost

MONOGRAFIJA „VERA“ i RETROSPEKTIVA – Dejan Ulardžić

Šabački slikar Dejan Ulardžić odavno je svojom spektakularnom umetničkom snagom izašao sa ovih prostora i postao jedan od osobenih evropskih slikara. Velemajstor minijature, vajar sa četkicom, sjedinitelj fikcije i stvarnosti.

Monografija “Vera”, kojom je predstavljena sva slojevitost Ulardžićeve umetnosti i ličnosti bila je kruna uspešne izložbene godine. Dve postavke u Beogradu, izložba minijatura i retrospektiva u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić, upotpunjena je i retrospektivom u šabačkom  Narodnom muzeju (slike nastale u periodu 1979. do 2018. godine).

O Ulardžiću i izložbi u “Cvijeti”, likovni kritičlar  Đorđe Adijević je zapisao: “Autentičnost Ulardžićeve poetike je prepoznata na početku njegove profesionalne karijere  i on je u svojoj generaciji jedini stvarni i dosledni nastavljač „medijalnog“ slikarskog zaveštanja. Svešću ili intencijom, Ulardžić je pronikao u samu suštinu slikarske fantastike, uviđajući bitnu funkciju prizora u tom žanru koji, više od realističkog, počiva na iluzionističkim efektima. Tri su bitna elementa prizora na Ulardžićevoj slici: arhitektonska kulisa koja stvara iluziju zatvorenog, urbanog prostora; kulisa predela, spoljnog, slobodnog prostora, koji se proteže u nedogled; i figuralna kompozicija, zapravo grupa ljudskih figura, po pravilu sačinjena od brojnih protagonista, okupljenih u gusto zbijene buljuke. Takav prizor čini iluzionističku i sadržinsku celinu, doživljava se kao „svet“ donesen na nivo (estetske) stvarnosti. Vođen snažnom čežnjom prema „onostranom“, Ulardžić odlučno prelazi granicu realnog i metafizičkog sveta. Pri tom mu je sasvim jasno da taj metafizički svet može slikarski da deluje ubedljivo samo ako bude iluzionistički predstavljen. U tom cilju Ulardžić ulaže maksimum svoje virtuozne tehnike slikanja.”

O monografiji “Vera” Ulardžić je rekao da samo ulepšava ovo što je oko nas, da bismo tu realnost lakše “svarili”: “Svakoga dana kad ustaneš, moraš da odeš u atelje i kopaš po sebi, kao rudar. Da se lišiš primamljivih stvari, prilagodiš sve onome što radiš. Slika mora da ti postane imperativ. Njoj podređuješ i život i htenja. Jer, umetnost se stvara u stomaku, moraš da je oslobodiš iz sebe.”

 

Muzička umetnost

KONCERT „RASTANAK“ – Branko Đurković

Povodom 55 godina rada Hora “66 devjaka” i 81. rođendana osnivača i dirigenta ovog svetski poznatog hora Branka Đurkovića, održan je koncert pod nazivom „Rastanak“.

Sasvim je razumljivo što je ovaj muzički spektakl protekao  u veoma emotivnoj atmosferi. Kompoziciju „Tebe pojem“ hor je pevao 517. put, a izvođena je u dvadesetak zemalja. Hor „66 devojaka“ osvojio je sve što se moglo osvojiti: apsolutni pobednik u Celju, Kragujevcu, Langolenu (Engleska), prva nagrada u Tolosi (Španija), u Nerpeltu (Belgija)!

Kroz hor je prošlo oko 2.500 devojaka, održano je vise od 1.200 koncerata, izvedeno je oko 1.500 različitih kompozicija, od kojih više od dve stotine praizvedbi. Kao izuzetan muzički pedagog, Branko Đurković osnivač je republičkog takmičenja horova. Na samom koncertu učestvovalo je 11 profesora muzike, a u Đurkovićevoj porodici ima šest profesora muzike. Posebno je ponosan na svoju kćerku Milenu, doktora muzičke kulture, koja već gotovo četvrt veka vodi dečije hor „ViVa“, i čije izvođenje je burno pozdravila šabačka publika.

Branko Đurković, umetnik sa najdužim dirigentskim stažom u svetu, i kao redovni profesor Beogradskog univerziteta ostao je duboko  vezan za Šabac. Tako je 1974. godine osnovao jedinstvenu instituciju u zemlji – Horski studio, koji je 1992. godine promenio ime u Art studio. U njegovom sastavu su: Hor „66 devojaka“, muški hor „Neven“, Šabačko pevačko društvo – mešoviti hor i klavirski duo Milena i Jelena Đurković.

Na koncertu „Rastanak”, pred šabačkom publikom, među „66 devojaka” pevale su unuke i bake: „Hor je moj život. Radi se o surovoj disciplini. Na prostoru bivše Jugoslavije, ja sam bio na trideset takmičenja i nijednom nisam bio drugi”, kratko je objasnio suštinu ovog svetskog fenomena maestro Đurković.

 

Bruka godine

IGOR MARSENIĆ, član Gradskog veća zadužen za kulturu

Poslednjih nekoliko godina vrhovni žrec u kulturnom životu Šapca je slikar Igor Marsenić, član Gradskog veća zadužen za kulturu. Da je reč o kvalitetnom umetniku koji se slučajno upetljao u politiku mogla bi se upotrebiti fraza – „kontroverzni umetnik“. Ovako, čovek, koga većina kolega iz sveta umetnosti u Šapcu ne voli, ostaće upamćen samo kao politička mrlja aktuelne šabačke vlasti.

Tek što mu je zaboravljeno muvanje sa organizacijom ŠLF-a, Marsenić se potrudio da i u 2018. godsini ostavi svoj komesarski pečat u kulturi Šapca.

Lokalno medijski nedodirljiv, zbog zaštite koju mu pruža tandem Petrović – Zelenović, Marseniću niko nije smeo da zameri što je šest meseci (tek u junu) otezao sa odlukom da se KUD „Abrašević“ prebace sredstva da bi ovo društvo funkcionisalo. Na taj način je ozbiljno potresao najstariji šabački KUD i zamalo omogućio da ga preuzmu lokalni naprednjaci.

Ovaj oslikavač zidova sumnjive originalnosti, naročito se istakao prilikom odluke kome dati a kome ne novac za projekte iz oblasti kulture. Tako su odbijena dva projekta u vezi sa proslavom 180 godina Šabačke gimnazije, jedne od najstarijih u Srbiji, ali je zato dodelio 93.000 dinara magistru zidnog slikarstva Dušanu Neškoviću, da „dopuni“ reljefe u gimnaziji! Šta je tu „javni interes“, što je bio šlagvort u odbijanju mnogih zanimljivih projekata – muralista Marsenić nije stigao javno da objasni.

Jedna od čudnih odluka o odbijanju bila je ona da se ne pomogne štampanje knjige o Hristini Tinki Topuzović, rođenoj Šapčanki, ženi Milutna Milankovića, jednog od najpoznatijih svetskih naučnika, autorke Stane Munjić. Navodno, Munjićka je već dobijala pomoć za neke ranije projekte, što nije tačno, jer reč je o samo jednom projektu gde je ona bila koautor. Ali zato nije bila smetnja da se, u jednoj tako nebitnoj stvari (po Marseniću), nađe prilika za slikanje gradonačelnika Zelenovića sa Marinom i Lili Milanković, unukom i praunukom velikog naučnika! No, autorka neobjavljene knjige je zato pohvaljena od strane Marsenićeve komesarske komisije.

Inače, Igor Marsenić živi u Beogradu, iako bi trebalo da je svakodnevno na radnom mestu i za svoj većnički angažman uredno prima platu od 83.000 dinara.

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.