KAKO SAM POBEDIO STRAH I PREDRASUDE

Sasvim drugi čovek

Pisma čitalaca – Blagoje Katić

Relativno rano, na kraju pete decenije života, počele su komplikacije sa zubima. Prognoze lekara nisu bile vedre, objasnili su mi da je reč o slaboj genetici i da bi trebalo pristupiti ozbiljnim intervencijama kako bih sebi život učinio lakšim i izbegao mnoge prateće probleme.

Među različitinm rešenjima izabrao sam ona poznata, pomalo tradicionalna, delimično iz uobičajenog straha od zubara, delimično zbog onog drugog straha – koliko bi me neko novo, savremeno rešenje koštalo.

Više ni sam ne znam koliko sam puta morao da sednem u zubarsku stolicu – toliko proba, doterivanja  da bi proteza mogla što idealnije da se prilagodi anatomiji mojih vilica i usta. Baš sam se namučio. Potom je usledilo skoro godinu dana uzaludnog prilagođavanja: te višemesečno uvežbavanje pravilnog izgovaranja reči, te održavanje proteze, redukovanje ishrane, pa strah da proteza ne pukne, povremeno žuljanje… a onda opet sve ispočetka.

Pre desetak meseci sam odveo sina na redovan pregled u „Mikodental“. Dok sam ga čekao, prekratio sam vreme čitanjem brošure o zubnim implantima, ljubomorno zagledan u široke osmehe onih koji su me gledali sa stranica ove brošure. Zamislio sam sebe sa takvim osmehom, oslobođenog proteze, kako bez strepnje jedem čvarke, grizem jabuku i prednjim zubima zatežem najlon dok vezujem udicu.

Čitanjem sam se oslobodio nekih zabluda i predrasuda. Na isti način kao što prirodni koren drži zub, implanti mogu nositi bilo pojedinačne krunice ili mostove preko cele vilice ili mostove koji su povezani za preostale prirodne zube. Bilo mi je jasno, ako bih to uradio, da bi mi se na ovaj način vratila funkcija prirodnih zuba. I to kao trajno rešenje.

Odluka je pala, – radim implante! Ljudi iz „Mikodentala“ su bili vrlo predusretljivi, ali i malo iznenađeni mojom novom odlukom. Da bih otklonio svaku nesigiurnost, prvo sam se podrobno raspitao o svemu. Implanti su isključivo napravljeni od legure titanijuma, moćnog i otpornog metala kojeg ljudski organizam dobro prihvata i tu novu vezu sa veštačkim materijalom čini stabilnom. Razmišljajući o cenama shvatio sam da je novo rešenje ekonomičnije od starog – preračunao sam vek svake proteze, pa broj zamena, pa ponovljeno maltretiranje, plus neizvesnost… Računica je bila jasna.

Posle samo meseca dana, dva pregleda i malo sedenja u stolici, mogao sam ponosno da stanem ispred ogledala, nasmejem se široko i da zadovoljno konstatujem – ja sam sasvim drugi čovek.

 

 

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.