KAKO SE PORODICA PRIPREMA ZA POLAZAK DETETA U VRTIĆ

Polazak  u vrtić je važan događaj za porodicu.  Dete ulazi u nov prostor, susreće se možda i po prvi put sa više nepoznatih odraslih osoba, ritam života  i rutine, rituali u  vrtiću    mogu biti sasvim različita od kućnih. Zato je važno da polazak u vrtić roditelji planiraju i da  zajedno sa decom prošetaju do vrtića, razgledaju prostor, vide decu i vaspitače u nekim od igara, aktivnostima…dođu na predavanje psihologa vrtića posvećeno ovoj temi…

Kako se pripremamo…

Razgovor sa detetom pre nego što krene u kolektiv je od velikog značaja. Najveća  i najčešća greška roditelja je u tome što decu plaše vrtićem ili vaspitačicama, pa im govore negativne stvari. Tada se kod deteta stvara negativan stav i ono počinje da shvata vrtić kao mesto gde će mu se desiti nešto loše.

Kod takve dece privikavanje može da traje i po nekoliko meseci, jer dete već ima formiranu odbojnost prema svemu što ima veze sa vrtićem.

Razgovor je važan, ali je pozitivno iskustvo efikasnije. Tokom leta periodično šetajte pored vrtića u koji će dete ići, predstavite tokom razgovora vrtić kao lepo mesto u kojem će se dete igrati, družiti i učiti nove stvari. Uđite sa detetom u prostorije vrtića, poigrajte se sa njim u kutku za roditelje, zatražite od osoblja da vam pokažu ceo vrtić i sobu u kojoj će dete boraviti. Zaposleni u vrtićima PU „Naše dete“ vas očekuju i rado će vam izaći u susret.

Za sve roditelje koji nisu stigli da dođu na predavanje o adaptaciji u julu, planirano je još jedno 15. avgusta 2019.g. u 18 časova u vrtiću „Mladost“ (Kneza Lazara 10).

Šta još  možete da uradite tokom  leta da polazak i adaptacija na vrtić budu prijatniji?

Objasnite detetu šta ga u vrtiću očekuje, pri tom budite realni, ne lažite dete već mu predočite ko je vaspitač, šta se u vrtiću radi i obavezno mu napomenite da ćete doći po njega.

Mala deca nemaju predstavu o tome koliko je vremena prošlo, te nije dobro lagati dete i reći mu da ćete brzo doći, već mu kažite istinu. Pokušajte da mu objasnite da ćete recimo doći posle ručka, ili posle spavanja. Tako će dete moći da se opusti i da čeka to vreme, a ne da svakog momenta očekuje vas na vratima.

Nije lako ni deci, ali ni roditeljima jer oni  često ostaju zabrinuti kada ih ostave  uplakane.

Ovo je period kada detetu morate pružiti neizmernu ljubav, podršku i pomoć, tako da mu polazak u kolektiv bude lepo iskustvo

Period koji je neophodan da bi se dete naviklo na boravak u vrtiću  je različit od deteta do deteta.Na to utiču mnogobrojni faktori, od onih koji se tiču odnosa u porodici, koliko je dete vezano za majku, da li se ranije odvajalo od majke,  kakvog je dete temperamenta ili koliko je staro.Prosečno vreme za koje se dete najčešće adaptira je period između dve i tri nedelje.

Manja deca obično svoje odbijanje  ispoljavaju kroz intenzivan plač, vrištanje, bacanje po podu ili pak odbijaju hranu i vodu, spavanje. Starija deca su sklona da odglume da ih nešto boli, da im nije dobro ili da im se još spava kako bi ih roditelji ostavili kod kuće.

Bitno  je da dete ne treba odmah ostaviti prvih dana ceo dan u vrtiću. Detetu će to biti predugo, a moguće je i da pomisli da ste ga ostavili i da se nećete vratiti po njega. Zato je najbolje da se krene sa pola sata, pa da se svakog dana postepeno produžava boravak sve dok se ne dođe do spavanja, a kasnije i celog dana.

Adaptacija je lakša  kada na početku sa detetom u grupi boravi i roditelj

U cilju lakše adaptacije u našoj ustanovi se zadnjih godina primenjuje model postepene adaptacije u jaslenim grupama gde  u prvoj nedelji septembra u grupi sa detetom boravi roditelj 2 sata, u drugoj nedelji deca ostaju  2 sata sama sa vaspitačima. U trećoj nedelji deca ostaju do spavanja (pola 12). U četvrtoj nedelji deca borave ceo dan. Ovaj model se pokazao veoma efikasan, deca se lakše adaptiraju jer prostor i vaspitače postepeno upoznaju u prisustvu roditelja. Takođe, roditelji i vaspitači imaju više vremena da se upoznaju, podele informacije o detetu, izgrade poverenje jedni u druge.

Još saveta…

Da biste dete pripremili na razdvajanje savetuje se da:

-Ostavite dete na čuvanje ukućanima na nekoliko sati da biste videli njegovu reakciju i da bar na kratko bude samo sa drugim odraslim osobama

-Ostavite dete da se samo igra sa drugom decom u odvojenoj sobi uz vaš neprimetan nadzor

-Stimulišite dete da samo radi neke stvari shodno svom uzrastu, da spakuje stvari u ranac kad izlazite napolje, da obuje patike ili patofne samo, da se obuče, jede.

– Ne govorite loše o vrtiću ili vaspitačima

–  Trudite se da dete ne primeti vašu  zabrinutost. Evo zašto je za očekivati da smo zabrinuti  i kako to prevazilazimo:

Mnogi roditelji teško i stresno preživljavaju ovaj period života deteta kad se najčešće dete prvi put odvaja od majke na više sati. Deca „preslikavaju“ naše emocije pa se na prvom mestu savetuje roditeljima da dete u vrtić dovodi osoba koja je najmanje podložna burnim izlivima emocija,  da se kratko na vratima pozdrave da detetom i da ga predaju vaspitaču bez većeg zadržavanja. Ako dete primeti da su roditelji tužni, da plaču i slično i samo  će biti uznemireno i vaspitačima će još više biti otežan posao. Dakle, poljubite dete, recite mu da idete na posao ili da nešto završite i napomenite mu kada ćete doći po njega. Okrenite se i idite, čak i ako vas teško pogađa to što dete plače, ono će se mnogo pre smiriti ukoliko mu se vi izgubite iz vida, nego ako stojite i gledate u njega.

– Upornost je ključ uspeha za dobru adaptaciju deteta

-Deca svoj revolt mogu da izraze na različite načine. Najčešći je upravo vrištanje i plakanje, koje možda roditelji do tad nisu videli.

-Deca znaju da budu jako uporna, ali na roditeljima je da pokušaju da pri toj odluci i ostanu. Često se roditelji sažale na decu koja mnogo plaču, pa ukoliko imaju pomoć od porodice decu prestanu da vode u vrtić. To je potpuno pogrešno, jer što pre dete shvati da je vrtić mesto gde će ono biti srećno to je bolje i za dete i za roditelja. Ako pak dete vidi da upornim plačom i histerisanjem postiže svoj cilj, ono će to usvojiti kao model ponašanja, pa bi to moglo da postane normalo.Onda će adaptacija biti veoma teška , a dete će patiti i više nego što bi patilo da ste ga pustili da se adaptira na kolektiv.  U proseku za dve do tri nedelje će dete prihvatiti vrtić, a onda će možda tražiti i da ga ostavite duže, i žaliće se kad rano dođete po njega.

Česte reakcije dece su:

  • Uporan i dug plač, naročito izražen kad dete ostavite u vrtiću i kad dođete po njega
  • Odsustvo komunikacije sa vaspitačima i decom
  • Odbijanje hrane i smanjen apetit
  • Obavljanje nužde u gaćice iako već duže vreme ne koristi pelene
  • Često buđenje noću i plakanje
  • Odbijanje popodnevnog spavanja u vrtiću i kod kuće
  • Pad imuniteta

Iako su sve ove reakcije nešto što može uplašiti roditelje, pa se oni onda razmišljaju da li su učinili pravu stvar upisavši dete u kolektiv, sve to se vremenom sredi i dete postepeno  ne samo da poštuje pravila  već i da se o njim dogovara sa drugom decom i odraslima.

Šta sve pruža vrtić detetu

  • Dete gradi odnose sa drugom decom i odraslima, uči da deli, ljubav, igračke, pažnju
  • Da gradi samoregulaciju, uči  se strpljenju, da odloži svoje potrebe i da zna da sačeka red;
  • Dete deli svoja iskustva sa drugom decom i odraslima, uči od druge dece, lakše prihvata i usvaja novosti ukoliko one dolaze od druge dece, kao i modele ponašanja;
  • Shvata da kao i on i druga deca imaju strahove, brige i da ih kroz građenje odnosa poverenja, uvažavanja, komunikaciju sa vršnjacima, vaspitačima i drugim odraslima u vrtiću uspešno rešava;

Polazak u vrtić je promena i za roditelje

Da bi dete što lakše prihvatilo adaptaciju i vrtić kao mesto koje je za njega posle kuće najprihvtljivije za boravak, potrebno je:

  • Da se svi ukućani slože oko polaska deteta u kolektiv, da nema suprotstavljenih mišljenje, jer će se u suprotnom dete zbuniti i neće biti sigurno da li je to za njega dobro ili ne.
  • Da roditelj bude siguran da želi da dete upiše u kolektiv, jer svojom nesigurnošću i nezadovoljstvom te iste emocije prenosi i na dete, što može da izazove odbojnost i odbijanje vrtića .
  • Da prihvati da je neprijatnost sastavni deo odrastanja i ma koliko pokušavao da dete poštedi te trenutne patnje to će samo odložiti sve reakcije koje dete ima polaskom u vrtić, do momenta kad će dete svakako morati da krene u školu

Nakon što odlučite da je ipak pravo vreme da vaše dete krene u jaslice ili vrtić gledajte da mu nakon povratka iz boravka posvetite što više pažnje, kako bi ono shvatilo da nije napušteno i da ga i dalje neizmerno volite.

Šetajte se sa detetom, obavljajte zajedno kućne poslove, ili kupovinu, vodite dete u park, učinite nekom sitnicom dan posebnim… Iskažite mu ljubav na sve moguće načine. To je jedini način da vaše dete stekne potrebno samopouzdanje, da zna da ima nekog na koga uvek može da računa.

I još nešto

Dragi roditelji,

30.avgusta u periodu od 8-10 časova, čekamo vas u vrtićima da se dogovorimo i damo vam uputstva za prvi radni dan, kada ćete sa decom doći u vrtić…

Fotografije: PU Naše dete

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.