POVIŠICA PO MERI ROBINA HUDA

Beogradski glas

Piše: Branislav Krivokapić

Prema najavama iz vrha vlasti, neustavni Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija uskoro će biti ukinut, pa će penzioneri od kojih je za četiri godine oteto 840 miliona evra prvi deo penzije za oktobar, čija isplata sledi 10. novembra, konačno primiti u skladu sa propisanim iznosom iz rešenja o penzionisanju izdatim od Fonda PIO. I bila bi to dobra vest da ne živimo u Srbiji čiji šef države svakodnevno preuzima ingerencije ministra finansija i, trčeći pred rudu kako bi što pre obradovao naciju, manipuliše netačnim podacima stvarajući potpunu konfuziju među ionako sluđenim penzionerima. Tako je bilo i prilikom nedavne posete Gerontološkom centru na Bežanijskoj kosi kada je predsednik prvo rekao da će „svi penzioneri imati veće penzije“, a onda je naveo nekoliko primera koji, ukoliko su tačni, ukazuju na to da će se dogoditi upravo suprotno.

„Oni koji su imali 70.000 dinara imaće 78.000 dinara penziju, oni sa 90.000 će imati 99.000 dinara, dok će oni sa 31.000 ili 32.000 dinara imati povećanje do 34.000 ili 35.000 dinara“, rekao je Vučić poručujući penzionerima da je država danas stabilna, te da mogu da traže i „nešto više“. Primeri koje je naveo, međutim, govore da će im država ponuditi manje od onoga što im pripada po zakonu. Naime, prema računici propisanoj zakonom o umanjenju, penzioner koji će posle ukidanja umanjenja primati 78.000 dinara nikako sada ne prima 70.000, već oko 65.000 dinara, dok onaj koji će posle umanjenja dobiti 99.000 sada prima manje od 84.000, a ne 90.000 dinara. A penzioneri koji zaista primaju 70.000 i 90.000 dinara, nakon ukidanja zakona o umanjenju moraju dobiti značajno više od navedenih iznosa od 78.000 i 99.000 dinara. Otkud toliki raskorak između Vučićevih primera i računice koju je propisala njegova vlada? Da li je samo predsednik u sukobu sa gradivom iz matematike za osnovce ili se pak nešto drugo iza brda valja.

 

Tabela
Koliko je novca uzeto penzionerima
iznos penzije                            broj korisnika       oduzeti iznos
od 30.000 do 35.000               195.004                          678
od 35.000 do 40.000               123.232                         1.120
od 40.000 do 45.000                 88.845                         1.584
od 45.000 do 50.000                 46.973                         2.064
od 50.000 do 55.000                 31.086                         2.568
od 55.000 do 60.000                 20.889                         3.096
od 60.000 do 65.000                 12.383                         3.600
od 65.000 do 70.000                   8.476                          4.032
od 70.000 do 80.000                   8.558                         4.800
od 80.000 do 90.000                   2.120                         5.808
od 90.000 do 100.000                    761                         6.840
od 100.000 do 110.000                  228                         7.790
UKUPNO                                             538.560*                  1.600**

*Uračunato i pet penzionera sa penzijama većim od 110.000 dinara **Radi se o prosečnom kumulativnom iznosu umanjenja za četiri godine trajanja zakona

 

Nova penzionerska otimačina

Takvu sumnju još više podgrejavaju druga dva Vučićeva primera. Ako će neko ko sada prima 31.000 ili 32.000 dinara posle ukidanja zakona o umanjenju primati 34.000 odnosno 35.000 dinara, to znači da će, osim vraćanja sume koja mu je oduzimana po zakonu o umanjenju, dobiti i nekoliko procenata povišice. Dakle, u tom grmu leži zec! Ukoliko su sume koje je predsednik naveo prilikom posete najvećem staračkom domu na Balkanu tačne, to znači da je Robin Hud iz Šervudske šume na Andrićevom vencu smislio novu penzionersku otimačinu. Oko 350.000 penzionera sa penzijom većom od 35.000 dinara 10. novembra će u najboljem slučaju dobiti penziju bez umanjenja koje je na snazi od oktobra 2014. ili manje od toga, dok je povišica rezervisana samo za one sa nižim penzijama. Ovakav ishod Vučić je najavio još polovinom jula kada je rekao:

„Želim da povećamo penzije onima koji su imali do 30.000 dinara, da dobiju više nego što bi dobili samo ukidanjem zakona. Ti ljudi predstavljaju najveću grupu penzionera i moraju osetiti boljitak jer su dali najviše za našu zemlju svojom trpeljivošću i strpljenjem.“

Vučić se, logično, najpre „zahvaljuje“ većinskoj penzionerskoj grupaciji (penziju do 30.000 dinara ima 1.141.872 penzionera) jer je među njima, i procentualno a pogotovo u apsolutnom iznosu, mnogo više njegovih birača nego među onima sa većim penzijama. No, da bi se predstavio kao predsednik svih građana, on krajnje perfidno i vraćanje oduzimanog iznosa penzionerima sa većim penzijama predstavlja kao povećanje. Otuda oni primeri: ko prima 70.000 – primaće 78.000, ko prima 90.000 – primaće 99.000. Zna dobro veliki manipulator kako ove sume zveče u ušima siromašnih. I zato, da im se dodvori i uveri ih kako brine o njima, poručuje da će, osim vraćanja dela koji im se umanjuje, a koji je inače simboličan (maksimalno umanjenje penzija do 30.000 dinara iznosi 795 dinara mesečno), dobiti i povišicu od hiljadu-dve dinara, najverovatnije maksimalno pet odsto. A novac za to obezbediće tako što neće povećati takozvane visoke penzije, čime će dodatno kazniti upravo one koji su podneli najveći teret fiskalne konsolidacije i koji su za četiri godine državi „donirali“ u proseku 1.600 evra, a oko 50.000 njih i mnogo veću sumu koja se kreće u rasponu od 3.000 do čak 8.000 evra. Ostalo je da vidimo kako će Vučić zakonski pokriti ovaj presedan kome do sada nije pribegla nijedna vlast, ma koliko bila populistička.


Vraćanje otetog kao povišica

Iako je daleko od idealnog, sistem penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji umnogome je usklađen sa sličnim sistemima evropskih zemalja, posebno kada je reč o uslovima za penzionisanje koji su posle 2000. godine znatno pooštreni. Kada je reč o visini penzije, ona se, prema članu 61. Zakona o PIO, izračunava tako što se lični bod osiguranika – a koji zavisi od visine plate, uplaćenih doprinosa i dužine radnog staža – množi sa vrednošću opšteg boda na dan ostvarivanja prava na penziju. A vrednost opšteg boda određuje se na zakonom propisan način za usklađivanje penzija, koji se doduše godinama ne poštuje, odnosno, određuje ga Vlada svaki put kad donosi odluku o povećanju ili smanjenju penzija. Dakle, vrednost opšteg boda je ista za sve, pa je potpuno nejasno na koji način će Vlada opravdati selektivno povećanje penzije. Kako sada stvari stoje za penzionere sa višim penzijama koji će, kako su to (ne)vešto sročili pojedini „ozbiljni“ novinari, „dobiti povišicu po osnovu ukidanja kriznog zakona“, opšti bod će i dalje imati sadašnju vrednost od 772,31 dinar, dok će vrednost opšteg boda za penzionere sa penzijama do 30.000 dinara, ako dobiju pet odsto povišice, iznositi 810,92 dinara. Šta će to značiti za one koji tek treba da se penzionišu i po kojoj vrednosti opšteg boda će se računati visina njihovih penzija, trenutno znaju samo Robin Hud i njegovi „eksperti“.

Nešto se ipak nazire. Naime, objavljujući da je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Vlada je, između ostalog, navela da će novim zakonom „biti utvrđen pravni osnov kojim se daje mogućnost Vladi za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta“. To faktički znači da povišicu neće dobiti niko, odnosno da se vrednost opšteg boda neće menjati – oni sa većim penzijama dobiće regularan iznos bez umanjenja, a onima sa niskim penzijama sleduje izvestan dodatak za koji ćemo tek saznati kako su ga genijalci iz Šervudske šume krstili, hoće li taj dodatak biti trajan ili privremen i iz koje će kase biti servisiran. Ovakvo kriminalno rešenje kosi se sa elementarnim principima zdrave ekonomije i predstavljaće udar na ekonomski, politički i pravni poredak države sa nesagledivim posledicama. Evo zašto.


Nije povećanje, nego „uvećanje“

Eventualno korišćenje novca Fonda PIO, dakle para koje pripadaju svim penzionerima, za isplatu „uvećanja uz penziju“ samo jednom broju korisnika, predstavljalo bi potpuno dezavuisanje postojećeg sistema penzijsko-invalidske zaštite i otvorilo prostor da se penzije i ubuduće povećavaju, a možda i izračunavaju, u skladu sa samovoljom vlasti, a mimo osnovnih kriterijuma – dužine staža i visine uplaćenih doprinosa. Ovakvim rešenjem neće biti oštećeni samo penzioneri od čijih je penzija do sada uzeto 840 miliona evra već i oni koji u penziju treba da odu do kraja ove i tokom naredne godine. Ako vlast ostvari svoj naum, njihova prva penzija će biti značajno manja jer će se računati na osnovu vrednosti opšteg boda koja je na snazi od decembra 2017, a ne na osnovu vrednosti koja bi se dobila da se usklađivanje penzija obavi na zakonom propisan način.

I konačno, suluda ideja o selektivnoj korekciji penzija otvoreni je poziv poslodavcima da zaposlenima ne uplaćuju doprinose ili da ih uplaćuju samo na deo stvarno isplaćene zarade, najčešće je to minimalac ili nešto malo iznad toga. Iako u osnovi predstavlja kršenje zakona, ovakvo ponašanje je i krajnje racionalno. Jer zašto bi neki preduzetnik svojim radnicima uplaćivao pun iznos doprinosa ako oni, kad odu u penziju, od toga neće imati previše koristi i ako će se taj novac trošiti nenamenski na kvazisocijalne programe bez ikakvih kriterijuma?! To se posebno odnosi na dobrostojeće kompanije čiji zaposleni imaju natprosečne plate od sto i više hiljada dinara i za koje bi uplata doprinosa u punim iznosima, sa ovakvim načinom korišćenja sredstava Fonda PIO, predstavljala isto što i bacanje para u bunar bez dna.

Ali Vučića to ne brine, jer u osnovi njegove politike i jeste ideja da Fond PIO ima sve manje para, da se penzije smanjuju i uprosečuju, a da on izigrava Robina Huda koji od malog broja „bogatih“ penzionera otima novac, deli ih siromašnima i tako opstaje na vlasti. Jer za njega je veći greh što neki profesor univerziteta ili hirurg koji je spasao mnoge živote ima penziju 80.000 dinara nego što glavni grad jedne od najsiromašnijih evropskih država novogodišnju jelku plaća 80.000 evra. Zato, umesto da se zahvaljuje onima čije je penzije umanjivao, makar penzionerima sa penzijom na nivou prosečne plate (od 45.000 do 50.000 dinara) od kojih je za četiri godine uzeo po 2.000 evra, on odaje priznanje onima koji su i pre njega bili siromašni, a sa njim su postali još siromašniji iako im penzije nije smanjivao. Ali im je povećao porez, uveo akcize na struju, ukinuo mnoge beneficije…

Otkad Aleksandar Vučić vlada Srbijom, penzije su povećane 17,3 odsto (od 2003. do 2011. povećanje je iznosilo 200 odsto) i trenutno prosečna penzija iznosi 24.982 dinara (oko 210 evra), jedva nešto više od 50 odsto prosečne zarade koja je i dalje na nivou iz 2008. (u junu 417 evra). U skladu sa trendom opšteg osiromašenja je i aktuelna politika zapošljavanja, posebno kod stranih investitora koje naprednjaci pompezno dovlače u Srbiji, a koja ogromnoj većini novozaposlenih obezbeđuje zaradu jedva na nivou proseka, a najčešće i znatno manje, što ih već sada čini kandidatima koji će, čim se penzionišu, stati u red za Vučićevo „uvećanje uz penziju“. Zato valja očekivati da će Vlada za ovu ujdurmu formulisati „pravni osnov“ koji naizgled neće zadirati u mehanizam funkcionisanja Fonda PIO, iako će suštinski značiti odustajanje od postojećeg penzionog sistema koji počiva na kriterijumima dužine staža i visine uplaćenih doprinosa. Ako se to dogodi, a svi su izgledi da hoće, biće to krunski dokaz da živimo u privatnoj državi Aleksandra Vučića u kojoj je i bukvalno sve moguće.

Ostaje da vidimo kako će reagovati Međunarodni monetarni fond i hoće li, zarad ostvarenja nekih drugih dilova, i ovog puta Vučiću progledati kroz prste. Što se domaćih ekonomista tiče, oni su, uz čast izuzecima, kada je reč o javnom oglašavanju izgleda odlučili da svoje diplome i titule do daljeg koriste umesto toalet-papira.

 

Nema ukidanja penala za prevremeno penzionisanje

Uprkos očekivanju sindikata da će izmenama Zakona o PIO biti prihvaćen njihov predlog da penali za prevremeno penzionisanje više ne važe trajno, već samo dok korisnik ne napuni 65 godina, to se po svemu sudeći neće dogoditi. Iako je Vučić, u vreme dok je bio premijer, svesrdno podržao ovaj predlog, kao i tadašnji ministar rada Aleksandar Vulin, penali za prevremeno penzionisanje u iznosu od 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do 65. godine, a maksimalno 20 odsto, i dalje će važiti trajno. Tako će građanin sa 40 godina staža i 61 godinom života, a čija bi penzija trebalo da iznosi npr. 40.000 dinara, doživotno biti kažnjen sa umanjenjem penzija od 6.528 dinara.

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.