PREPOZNAVANJE INGERENCIJA LOKALNE I REPUBLIČKE VLASTI OD STRANE GRAĐANA (9)

Ispitivanje stavova građana o prepoznavanju nadležnosti lokalne i centralne uprave

Instrument: anketa

Metodologija: istraživačka

Uzorak: 69

Stratusi:

  1. uzrast: 19 – 30 g (23); 30 – 50 g (20); preko 50 g (26)
  2. obrazovanje: niže (17) ; srednje (34); visoko (18)
  3. mesto boravka: selo (31); grad (38)

 

Kestjoner:

  1. Koliko centralna/republička vlast utiče na rešavanje komunalnih problema (vodovod, odnošenje smeća, grejanje…)?
  2. ne utiče b) minimalno c) presudno
  3. Da li lokalna vlast ima uticaj na brzinu procedure dobijanja ličnih dokumenata (pasoš, lična karta, vozačka dozvola…)?
  4. nema b) minimalno c) presudno
  5. Kad se suočavate sa svakodnevnim problemima pomoć očekujete od:
  6. gradonačelnika i lokane uprave b) državnih institucija c) ni od koga
  7. Od koga očekujete da vas pravovremeno informiše o nadležnostima lokalne i centralne vlasti?
  8. države b) lokalne uprave c) medija

 

Istraživanje je organizovano u otežanim uslovima, tokom juna i jula, nakon perioda višenedeljne izolacije stanovništva zbog epidemije. Zanimljivo je da su stanovnici ruralnog dela Grada bili neuporedivo raspoloženiji da odgovaraju na pitanja anketara nego stanovnici urabanog dela. To se može objasniti pre svega zbog većeg neraspoloženja i nezadovoljstva gradskih stanovnika koji su tek izašli iz perioda epidemiološke izolacije koja je svakako bila teža i rigidnija u uslovima ograničenja svakodnevnog života u samom gradu.

Već iz odgovora na prvo pitanje zapaža se ozbiljno nepozvanje nadležnosti, jer čak 45 odsto ispitanih smatra da je uticaj centralne vlasti na rešavanje komunalnih problema presudniji nego lokalne vlasti kojoj su ti poslovi imanentni. Njih 20 odsto misli da je uticaj minimnalan, dok samo 35 odsto pravilno detektuje nadležnosti iz oblasti komunalnih tema i problema. U nepoznavanju nadležnosti dominiraju anketirani iz rurarlnog područja (62%) koji smtraju da centralna vlast presudno ili minimalno utiče na funkcionisanje komunalne infrastrukture. Što se tiče obrazovnog nivoa skala adekvatnih odgovora pada od onih sa najnižim nivoom obrazovanja do onih obrazovanijih (38% – 24% – 38%). Paradoksalno je da je mlađa populacija lošije obaveštena od stаrije i najstarije (56% – 24% – 20%), što se može objasniti time da mlađi deo stanovništva nije preterano zainteresovan niti opterećen komunalnim problemima i obavezama, te nema odgovarajuće iskustvo u ovom domenu.

Iz odgovora na drugo anketno pitanje se dodatno opaža nedovoljno poznavanje upravnih nadležnosti. Naime, skoro polovina anketiranih (48%) smatra da lokalna uprava ima uticaj na brzinu procedure dobijanja ličnih dokumenata. Da je taj uticaj minimalan misli više od trećine građana (34%), dok samo 18 odsto njih jasno opaža nadležnost u ovom domenu. Zanimljiva je ujednačenost „pogrešnih“ odgovora među ruralnim i urbanim stanovništvom (53% – 47%), ali i ujednačenost prema starosnoj strukturi (38% mlađi – 32% – srednje dobi – 30% stariji). Visoko obrazovani i srednje obrazovani su bolje obavešteni od onih sa nižim obrazovanjem (ukupno 76% prema 24%).

Pomalo su zbunjujuća očekivanja anketiranih građana na pitanje kome bi se obratili kad se suoče sa svakodnevnim problemima. Skoro tri četvrtine (72%) bi se rado obratili gradonačelniku, koga očito vide kao personifikaciju nekog ko ima moć, ovlašćenja i obavezu da im pomogne. Poverenje u državne institucije očigledno nije izraženo, jer tek 24 odsto upitanih bi od njih zatražilo pomoć. Zanemarljiv je broj onih koji ni od koga ne bi zatražili pomoć (4%). Ovako visok postotak ispitanih stanovnika koji vide gradonačelnika kao najbitniju figuru u rešavanju njihovih svakodnevnih problema zanemraljivo zavisi od njihove starosti i obrazovanja. Oni iz kategorije najmalđih, koji još nemaju iskustva sa državnim institucijama bi od njih potražili pomoć (58%), za razliku od onih srednje dobi i starijih (31% – 11%).

Kroz odgovore na poslednje pitanje dolazimo od onog što bi trebalo da bude ključ u opažanju i razumevanju nadležnosti državne i loklne uprave – obaveštenosti i načinu informisanja o tome. S obzirom na višegodišnju opterećenost građana medijima kao prenosiocima zvaničnih stavova i informacija ne čudi da čak dve trećne anketiranih smatra da bi u pozvanje nadležnosti trebalo da ih upute mediji (67%). Ujednačen je broj onih koji misle da je to obaveza države i loklane uprave (15% – 18%). Od medija najmanja očekivanja ima najmlađa populacija (22%), a najviše stariji (47%), što se može objaniti dosadašnjim navikama, ali korišćenjem usluga nekonvencionalnih medija dostupnih putem ineterneta. Analiza obrazovnog profila ne daje bitnije pokazatelje, jer su navike i očekivanja dominantniji kroz odgovore.

Zaključak: Ova anketa je jasno pokazala nedovoljan i neadekvatan nivo obaveštenosti građana kad je u pitanjnu opažanje i razumevanje nadležnosti lokalne i centralne uprave. To otvara veliki prostor lokalnoj vlasti da se ozbiljno i sistemtski pozabavi ovim problemom, prvo da bi relaksirala svoje kapacitete i uposlene, drugo, mnogo važnije – da lokalnom stanovništvu olakša svakodnevni život štedeći i sebi i ljudima novac, vreme i živce.

 

“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.” 

 

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.