ZLOKOBNE SLUČAJNOSTI

Piše: Milan Bečejić

Nepuna dva meseca pre nego što će biti ubijen, u Krunskoj sam sa Đinđićem razgovarao o njegovoj poslednjoj poseti Nemačkoj da bih mu preneo zapažanje kolege iz „Dojče velea“ – nivo obezbeđenja prilikom te posete bio je kao da se radi o doktorandu iz Konstanca a ne premijeru jedne države. Zoran to nije registrovao, što je uostalom bio posao njegovog šefa protokola. Nemci su mu elegantno poslali poruku da mu više nisu čvrsta zaleđina.

Sklon brzim i pragmatičnim odlukama Đinđić je pre toga učinio nešto što mu Nemci, očito, nisu oprostili: dogovor o „Krupovoj“ kupovini smederevske železare okončao se prodajom srpske čeličane amerićkom USS za jedan dolar. Đinđić je shvatio kod koga je mač za presecanje kosovskog čvora i da mu je potrebna jaka predigra za pregovore. Sve posle toga bio je tužan epilog po njega i Srbiju.

Bila je ovo istorijska varijacija na događaj iz sredine devedesetih kad je Milošević grubo otkačio nemački „Simens“ i njihov projekat rekonstrukcije srpske telefonije, a nauštrb „Alkatela“. U tom trenutku „Simensovo“  prisustvo u Srbiji navršavalo je 130 godina, još su fercerale njihove telefonske centrale u Beogradu, a u Narodnom pozorištu radile davno postavljene elktroinstalacije. Sve to nadobudni  Milošević nije znao ili nije hteo da zna.

Naletu uobrazilje o sopstvenom značaju i veličini nije odloleo ni Boris Tadić koji se sapleo na nemačkom medijskom koncernu VAC koji je godinama razvlačen i zavlačen kroz trapavu srbijansku poslovno-pravnu igranku. Tri puta je obmanuo Merkelovu obećavajući da će problem biti rešen. Poslednji put je kancelarki dao obećanje u jesen 2010. prilikom susreta u Moskvi. Ispao je glup u društvu i dve godine kasnije na izborima.

Sudeći po pisanju nemačkih medija, sadašnji Frtalj precednik bešumno je pušten niz Dunav. To je na surovo jednostavan način pokušao da mu predoči i ugledni profesor iz Graca Florijan Biber kog je ovaj naš Stručnjak ismejao na dripački način. Za sada je nepoznanica da li je i on poput prethodnika negde omanuo sa svojim Simensom, Krupom ili VAC-om, ili je Nemcima gurnuo u oko neki od prstiju namašćenih u Moskvi, Pekingu ili Vašingtonu. Da li je Nemcima obećao i ono što u startu nije imao nameru da ispuni? Ili je u pitanju još jedna u nizu loših procena proistekla iz međunarodnog političkog kurvanja? Krenuo i on, okasnelo, da prepliva Atlantik u potrazi za političkom srećom

Tek, plutanjem niz Dunav stigao je do Beograda gde počinje lagano utapanje. Spasilaca na vidiku nešto nema. Samohvaljeni „politički vuk“ suočava se sa nečim što više nije gola, prljava i pervetitna politika. Artikulisano nezadovoljstvo može biti jeste politika, ali neartikulisani gnev je – pobuna.

Karikatura: Milenko Kosanović

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.