ĐURĐEVDAN

6. maj
Subota

Praznik posvećen Svetom velikomučeniku Đorđu, koji je rođen u imućnoj hrišćanskoj porodici u Kapadokiji. Za ovozemaljskog života bio je tribun u vojsci cara Dioklecijana. Kad je car pokrenuo novi talas proganjanja hrišćana, Đorđe pred svima priznade svoju veru i odbi da učestvuje u progonima. Zbog toga bi bačen na najstrašnije muke i razapet na točku. Bog mu podari moć da pomaže u bedi i nevolji svakom božjem stvoru koji mu se obrati molitvom, pa se zato svetitelj često javlja u snovima onih koji ga prizivaju, daje im savete ili čini razna čuda i spasenja.
Kod Srba je Đurđevdan veliki praznik.
Nekad se pre odlaska na đurđevdanski uranak prvo umivalo vodom u kojoj je prethodne večeri bilo potopljeno sveže nabrano bilje.
Uranak se održavao na pogodnoj livadi ili pored potoka i reke, odnosno na proplanku. Bere se bilje, pletu venčići, igra, peva, uz obavezno đurđevdansko jagnje, koje se peklo za vreme uranka. Ranije se jagnje nije jelo pre Đurđevdana. Ako je vreme pogodno, dobro je okupati se u reci. Žene u planinskim krajevima pre sunca idu u planine, beru trave, cveće, dren. Sve to umešaju u mekinje i nahrane ovce da budu zdrave preko cele godine i da se sačuvaju od svakakvih uroka. Da bi bilo više masla, pojedine planinke spremaju i posebne amajlije. Ubrano bilje, korenje, lišće, kopriva, pletu se u venac u koji se dodaju i zemlja s mravinjaka, ljuske od oraha s badnjidanske trpeze i konjska potkovica. Sve se uveže crvenim koncem i stavi na bućku za maslo. Ovako pripremljena amajlija štiti od urokljivih očiju. Dobro je da žene naberu i vrbove grane i opašu se njima, da ih ne bole leđa kad budu kopale. Muškarci vrbovo pruće odnose na njivu kao zaštitu od grada i zlih očiju vračara.
U selu Darosava, u Šumadiji, domaćin ustane pre zore i odlazi na njivu, gde zabada krstiće od leskove grane, a žene kite kuću vencima od mlečike, đurđevka, u koje obavezno upletu i poneku grančicu graba i selena. Venci se pletu i u Vodicama, Popovom polju, takovskim selima i mnogim drugim krajevima. Zajedničko im je da se stavljaju po kapijama, torovima i štalama kao zaštita.
Venci se u Čačku takođe prave, ali se nikako ne unose u kuću. Smatra se da venac unesen u kuću može izazvati nesreću.
Nekad su devojke iz okoline Popovog polja odlazile u grupama, uz ciku i veselje, da se povaljaju po mladome žitu da bi im kose rasle kao žito. Takođe prave ljuljaške, i to na drenovom drvetu, da bi bile zdrave kao dren. Posle odlaze u brda gde beru zanovjeti, zvijerice, ribice, povratića i još neke trave, s kojima pred spavanje bajaju da im mladoženja bude lep i pametan.
Mnogobrojni su običaji i kod stočara. Izgoni se stoka na katune ili bačije, gde ostaje sve do kraja leta. Pre nego što se stoka potera, vrši se prva muža i to kroz prsten, da se mleko kasnije ne bi rasipalo. U selima na Vlašić planini, prilikom đurđevdanskog izgona, čobanin legne na vrata tora i pušta da ga ovce preskaču, uveren da će ga posle slepo slušati.
Uobičajeno je i klanje jagnjeta za Đurđevdan. U Šumadiji je to unapred odabrano i prazniku namenjeno jagnje, a u Jablanici sa zaklanim jagnjadima odlaze na uranak na planinu Tresku, na koju tada vrše i prvi izgon stoke.
U selu Petnjik, kod Berana, na Đurđevdan su ranije izjutra pucali preko stoke, davali stoci so i klali jagnje. Mladi su rano izjutra odlazili do vodenice da se malo poprskaju omajom (vodom koja prska s vodeničnog kola) da bi bili zdravi tokom godine.
Dani oko Đurđevdana pogodni su i za bacanje čini. Zato u Pčinji u toku noći čuvaju zasejanu pšenicu i raž da ne bi ko, na volšeban način, „obrao“ njivu, odnosno da bacanjem čini prenese rod na svoju njivu ili na njivu onoga koji ga je unajmio da to uradi. Veruje se da se osoba s natprirodnim sklonostima, obično je to žena, u gluvo doba noći na Đurđevdan iskrade iz kuće i dođe do tuđe njive. Tu se skine gola i uzjaše vratilo (deo s razboja), obiđe njivu i skupi rosu. Kasnije skupljenu rosu baci u svoju ili njivu onoga ko je radnju naručio, i tako ukrade rod. Sličnim postupkom može da se „izmuze“ i mleko tuđih krava, a da im se i ne priđe.
Slavi se kao krsna slava. Po brojnosti svečara, na četvrtom je mestu kod pravoslavnih Srba.

Srpski narodni kalendar za 2017. godinu, etnologa Dragomira Antonića,  u izdanju “Službenog glasnika” i “Informatike”.

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.