SVETI VASILIJE OSTROŠKI

12. MAJ-PETAK
SVETI VASILIJE OSTROŠKI
Vasilije Jovanović, kako glasi svetovno ime Svetog Vasilija, rođen je 1639. u Popovom Selu u Hercegovini. Bio je episkop zahumski i skenderijski. Kao arhijerej, stanovao je u Manastiru Tvrdoš, a kad su manastir razorili Turci, preselio se u Ostrog, gde je umro 1671. godine. Tu se čuvaju svetiteljeve mošti.
Veliki broj pravoslavnih Popovaca slavi ovaj dan kao krsnu slavu. Neki se na Svetog Vasilija zavetuju zbog svoje bolesti ili bolesti u kući da će na Duhove otići u Manastir Ostrog. Ubrzo se oko zavetovanog okupljaju prijatelji, komšije i rođaci da preko njega pošalju ulja, tamjana i pamuka da kod sveca prenoći. Često se događa da se zavetuju katolici i muslimani, jer su svi u ovom kraju uvereni u velike čudotvorne moći Svetog Vasilija, pa tako veruju da stvari koje prenoće kod moštiju sveca leče sve bolesti. Pamuk, ulje i tamjan koji su nošeni u Ostrog čuvaju se za ne daj bože. Onaj ko se zavetuje da poseti mošti Svetog Vasilija, narednog dana započinje post. Neki jednoniče, a u manastiru se svi pričešćuju.
Narodna priča opisuje Vasilija kao surovog pravednika. U jednoj od priča, koja se održala do danas, kazuje se sledeće: „Vasilije je nekada bio sveštenik na Bančićima, gde tamošnji svet optuži njegovu rođaku da je nezakonito zatrudnela s kaluđerom. Jednog dana, kad je krenuo na službu, Vasilije svrati do rođake i naredi joj da ogrne šal oko stomaka i prekrije se, da izgleda kao trudna žena. Uze je pod ruku i prođe kroz čitavo selo, dok se narod iza kapija i prozora zlurado podsmehivao, jer su se raširene glasine pokazale tačnim. Hram nikada nije bio puniji nego tog dana. Kad Vasilije završi službu Božju, naredi devojci da izađe pred oltar i da se skine gola. Devojka se pojavi u punoj lepoti koju samo mladost može da nosi, a Bog da stvori. Narod zaneme, sve utihnu i muk zavlada Božjim hramom. Tad povika Vasilije: ’Da Bog dâ da ono mesto prepuklo đe onaj stajao ko je prvi iznio i potvorio!’ Istog časa puče grčka ploča i u zemlju propade neki Rade Mihić. Slomljena ploča i danas postoji.“
Druga priča se odnosi na katolikinju iz Hrvatske koja je otišla u Ostrog da joj izleče bolest za koju leka nije nalazila dve godine. Drugog dana boravka u manastiru devojka ozdravi i od sreće izvadi sve pare, dukate i skide đerdan s vrata i priloži ih svecu. Kad se vratila kući, majka i otac je izgrdiše što je toliko blago ostavila vlaškom svecu, na šta devojka odgovori da ništa ne žali osim onog đerdana. Sutradan, kad se probudi, na jastuku pored nje stajaše ogrlica, ali joj se tog jutra i bolest povrati.

Srpski narodni kalendar za 2017. godinu, etnologa Dragomira Antonića,  u izdanju “Službenog glasnika” i “Informatike”.

Može vam se još svideti More from author

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.